DOMAĆINI: breskva, nektarine, ređe badem i vrlo retko na kajsija.
GEOGRAFSKA RASPROSTRANJENOST: Kovrdžavost lista je vrlo karakteristična i lako uočljiva bolest breskve koja je zapažena i opisana još početkom 19. veka. Poreklom je iz Japana, a u Evropi je zabeležena 1821. godine u Engleskoj. Danas je rasprostranjena širom sveta, gde god se breskva gaji. U našoj zemlji je raširena u svim krajevima, a naročito dolazi do izražaja u onim klimatskim reonima gde je proleće prohladno i kišovito u vreme kretanja vegetacije.
SIMPTOMI
Taphrina deformans se razvija na svim zeljastim delovima breskve: lišću, mladarima, cvetu i plodu.
List – najozbiljnije posledice su na lišću koje je zaraženo odmah po oslobađanju iz pupoljaka. Simptomi se javljaju oko mesec dana posle ostvarene infekcije. Liska može biti zahvaćena u celosti ili, u poznijih zaraza, samo delimično. Ako je zahvaćen ceo list, uvećava se i više puta u odnosu na zdrav list. Oboleli delovi lista skoro u potpunosti gube hlorofil, postaju zelenožuti, a kod nekoih sorti pojavljuje se crvenkasto-ljubičasta boja u zaraženom mezofilu. Sa razvojem bolesti obolelo tkivo jako zadebljava, deformiše se, nabora i iskovrdža, pa otuda i sam naziv bolesti – kovrdžavost.
Krajem proleća na iskovrdžanom lišću pojavljuje se sivkasta prevlaka sporonosnih organa gljive, koja pokriva lice zaraženog dela lista. Svo zaraženo lišće požuti, zatim postaje mrko, vene i opada nekoliko nedelja posle zaraze. Toplo i suvo vreme ubrzava njegovo opadanje. Opalo lišće ubrzo biva zamenjeno zdravim prirastom, u toku juna i jula meseca. Zbog utroška hraniva za stvaranje novog lišća stablo se iznuruje i slabi. Usled opadanja lišća dolazi do gubitka plodova, što se odražava na prinos.
Mladari – zaraženi mladari se takođe deformišu, kraći su, deblji i izumiru posle pojave sivkaste prevlake na njihovoj površini.
Cvetovi – zaraženi cvetovi se u celosti deformišu, sasušuju i opadaju.
Mladi plodovi – slično se dešava i sa zaraženim mladim plodovima, koji se deformišu i propadaju, što se nepovoljno odražava na rodnost.
Ova bolest ne prouzrokuje direktno sušenje breskve, ali dovodi do slabljenja voćke, tako da ona postaje mnogo osetljivija prema niskim, zimskim temperaturama i zarazama od strane drugih organizama. Smanjeno je formiranje plodova za narednu godinu ili čak i za duži period.
Na deformisanim, zadebljalim listovima tokom proleća formiraju se askusi koji se uočavaju u vidu sivkastog sloja (tkz. “goli” askusi).
U prohladnom i vlažnom vremenu, rano u proleće (optimum 15,5-21°C), u fazi bubrenja i otvaranja pupoljaka, spore klijaju i inficiraju isključivo mlade listove i cvetne pupoljke. Infekcija se vrši samo kada askospore dođu u kontakt sa sasvim mladim i nediferenciranim tkivom domaćina. Pri hladnom i kišovitom vremenu diferenciranje tkiva se vrši sporije, pa ostaje duže osetljivo prema patogenu.
Zaštita (naša preporuka za 1000 lit vode)
I – Funguran OH 4kg ili Cuprablau Z 5kg + agro Ciram 3kg ili Balear 2,5kg;
II – nakon 7 dana – Syllit 3lit ili Fiesta 1kg.