Priprema zemljišta za sadnju vinove loze počinje analizom tla, uklanjanjem korova i dubokim oranjem.
Zatim se dodaje organsko i mineralno đubrivo kako bi zemljište postalo rastresito i bogato hranljivim materijama.
Takva podloga omogućava stabilan rast čokota i dugovečne prinose.
U nastavku slede najvažniji koraci koje svaki budući vinogradar mora pažljivo da isprati.
Analiza zemljišta i procena terena
Prvi i najvažniji korak u pripremi zemljišta za vinovu lozu jeste analiza tla, jer bez tačnih podataka o njegovom sastavu nema pravilnog planiranja sadnje.
Uzorci zemlje se uzimaju sa različitih dubina i delova parcele, a zatim se šalju u laboratoriju radi ispitivanja hemijskog sastava.
Rezultati analize otkrivaju sadržaj humusa, prisustvo hranljivih materija i pH vrednost koja pokazuje da li je zemljište kiselo, neutralno ili alkalno.
Na osnovu toga se odlučuje da li je potrebno dodavanje stajnjaka, kreča ili određenih mineralnih đubriva.
Dobar teren treba da ima blagi nagib, čvrstu, ali rastresitu strukturu i mogućnost brzog oticanja suvišne vode, jer prekomerna vlaga uzrokuje truljenje korena.
Šta znači pH vrednost zemljišta
Skala se kreće od 0 do 14, gde su vrednosti ispod 7 kisele, a iznad 7 alkalne. Vinova loza najbolje uspeva u zemljištu sa pH vrednošću između 6 i 7, jer u tom opsegu koren može najefikasnije da koristi kalcijum, fosfor, magnezijum i druge elemente.
Ako je tlo previše kiselo, dodaje se kreč radi neutralizacije, dok se u slučaju alkalnog tla koriste kisela đubriva ili organska materija za poboljšanje ravnoteže.
Uklanjanje korova i priprema površine
Kada se završi analiza zemljišta, sledi temeljno čišćenje terena koje obezbeđuje nesmetanu obradu i pravilan razvoj korena vinove loze.
Površinu treba osloboditi korova, visoke trave, kamenja, panjeva i starih žbunova, jer svaka prepreka otežava oranje i kasniju sadnju.
Na većim ili neravnim parcelama preporučuje se upotreba Tenk robokosilice, jer omogućava ravnomerno košenje i brže uklanjanje gustog rastinja.
Takav pristup priprema zemljište za dublju obradu, poboljšava prozračnost i smanjuje rizik od zadržavanja vlage.
Saveti za pripremu terena
- Čišćenje je najbolje obaviti u suvom periodu kada tlo nije zbijeno.
- Panjeve i kamenje treba fizički ukloniti, jer oštećuju alat i mašine.
- Ostatke biljnog materijala treba izneti sa parcele, da bi se sprečilo širenje bolesti i štetočina.
- Nakon čišćenja preporučuje se lagano nivelisanje kako bi površina bila ujednačena i spremna za oranje.
Korov crpi vlagu i hranljive materije, a u ranim fazama razvoja loze može potpuno ugušiti mlade biljke.
Pravovremeno čišćenje terena stvara zdravo okruženje i sprečava kasnije probleme sa prinosom.
Duboko oranje i rigolovanje
Nakon što je teren očišćen i pripremljen, sledi duboko oranje koje predstavlja osnovni korak u stvaranju povoljne strukture zemljišta.
Oranje se obavlja na dubini od 30 do 40 centimetara, dok se rigolovanje izvodi dublje, do 80 centimetara, posebno na teškim i zbijenim zemljištima.
Cilj je da se razbiju tvrdi slojevi i obezbedi bolja prozračnost i zadržavanje vlage. Radove je najbolje sprovesti krajem leta ili početkom jeseni, kada je zemljište suvo i pogodno za obradu.
Nakon oranja površina se ostavlja da prezimi, čime se tlo prirodno slegne i postane idealno za prolećnu sadnju.
Savet stručnjaka
Kod teških glinovitih zemljišta preporučuje se dodavanje peska ili komposta radi poboljšanja propusnosti, dok se na lakšim, peskovitim površinama koristi stajnjak kako bi se povećala sposobnost zadržavanja vlage.
Đubrenje i poboljšanje strukture tla
Đubrenje predstavlja ključnu fazu jer određuje plodnost zemljišta i zdravlje budućeg vinograda.
Organska đubriva poput stajnjaka, komposta ili peletiranog goveđeg đubriva unose se prilikom oranja ili rigolovanja, kako bi hranljive materije bile ravnomerno raspoređene u dubljim slojevima tla.
Kod siromašnijih zemljišta koristi se kombinacija organskih i mineralnih đubriva, posebno onih bogatih fosforom i kalijumom.
Kako prepoznati potrebe tla
Rezultati prethodne hemijske analize određuju količinu i vrstu đubriva.
Na kiselim zemljištima dodaje se kreč, dok se kod alkalnih preporučuje unošenje komposta i sumpornih preparata.
Cilj je postići ravnotežu hranljivih materija i pH vrednost između 6 i 7, što obezbeđuje optimalne uslove za razvoj korena i stabilan rast čokota.
Nivelisanje i obeležavanje redova
Po završetku obrade i đubrenja sledi faza nivelisanja, kojom se površina dovodi u ravnotežu i priprema za tačno obeležavanje redova sadnje.
Precizno trasiranje redova omogućava pravilno razmicanje čokota, bolju osvetljenost i lakši pristup mehanizaciji.
Na parcelama sa blagim nagibom redovi se orijentišu u pravcu sever–jug radi optimalnog osunčavanja.
Praktični saveti
- Koristiti kolčeve i kanape za ravno obeležavanje redova.
- Obezbediti razmak između redova od 2 do 3 metra, u zavisnosti od sorte i tipa zemljišta.
- Izbegavati neravne površine jer otežavaju kasniju obradu i navodnjavanje.
Priprema sistema za drenažu i navodnjavanje
Drenaža i navodnjavanje imaju ključnu ulogu u dugoročnom zdravlju vinograda. Teren koji se previše zadržava vlagu zahteva postavljanje drenažnih cevi koje odvode višak vode i sprečavaju truljenje korena.
U sušnim područjima važno je planirati sistem kap po kap koji ravnomerno raspoređuje vlagu bez stvaranja blatnih površina.
Praktični saveti
- Postaviti drenažne kanale pre rigolovanja, kako bi se izbeglo naknadno kopanje.
- Sistem za navodnjavanje treba postaviti pre sadnje, dok je teren otvoren.
- Koristiti filtre i ventile koji sprečavaju začepljenje cevi i gubitak pritiska.
Sadnja vinove loze u optimalnom periodu
Sadnja vinove loze obično se obavlja u rano proleće, kada se zemljište dovoljno prosuši, ali još zadržava vlagu potrebnu za ukorenjavanje.
Rupe se kopaju do dubine od 40 centimetara, a sadnica se postavlja tako da spoj kalema bude nekoliko centimetara iznad površine zemlje.
Nakon zatrpavanja, tlo se lagano pritisne i zalije radi boljeg prijema.
Prvi koraci nakon sadnje i osnovna nega
Posle sadnje sledi period u kojem je potrebno obezbediti stabilne uslove za rast. Površina između redova se povremeno rahli kako bi se sprečilo zbijanje tla i zadržavanje korova.
Tokom prvih meseci neophodno je pratiti vlagu, redovno zalivati i po potrebi obavljati prihranu azotnim đubrivima u umerenim količinama.
Saveti za uspešan početak vinograda
- Ukloniti prve korove ručno, bez hemijskih sredstava, kako se ne bi oštetile mlade sadnice.
- Redovno proveravati stanje čokota i prepoznati eventualne znake truljenja ili sušenja.
- Ugraditi privremene kolčeve koji štite sadnice od vetra i lomljenja.
Zaključak
Uspeh vinograda u velikoj meri zavisi od pažljive pripreme zemljišta i tačnog sprovođenja svake faze pre sadnje.
Analiza tla, čišćenje, duboko oranje, rigolovanje i đubrenje nisu samo tehnički koraci, već ulaganje u plodnost i dugovečnost čokota.
Kada se teren pravilno obradi, obeleži i opremi sistemom za navodnjavanje i drenažu, vinova loza dobija stabilne uslove za rast i formiranje jakog korenovog sistema.
Uz kvalitetan sadni materijal i redovnu negu u prvim mesecima, vinograd može donositi bogate i ujednačene prinose dugi niz godina.
Svaki trud uložen u početku višestruko se vraća u kvalitetu grožđa i trajnosti čokota.