Priprema za sadnju

Jesen je idealno vreme za sadnju voća.

Pre sadnje posebnu pažnju treba posvetiti izradi plana sadnje i pripremi zemljišta za sadnju.

Treba imati na umu da se sve greške napravljene prilikom sadnje voća više nikada ne mogu popraviti i izazivaju smanjenje produktivnosti i ekonomsku štetu.

Izrada plana podrazumeva određivanje rednog i međurednog rastojanja, a u zavisnosti od odabrane sorte i podloge, kao i raspoložive mehanizacije i potrebe biljaka. Sadnji voća predhodi i izrada sortne kompozicije, pri čemu treba voditi računa o vremenu cvetanja, kao i odnosima oprašivanja i oplođenja pojedinih sorti.

Voćnjak ne treba podizati na krčevinama starih voćnjaka ili šuma. Ukoliko se voćnjak podiže na takvom terenu period pripreme treba produžiti gde će se nakon krčenja pažnja usmeriti na uništavanju korova i po mogućnosti gajiti leguminozne biljke koje će obogatiti zemljište hranjivim materijama u roku od nekoliko godina, pa tek onda podizati voćnjak. U tom periodu će se u zemljištu smanjiti i sadržaj patogena koji napadaju korenov sistem voćaka.

Za voćnjak treba birati osunčane i položaje skrivene od direktnog udara vetra.

U blizini voćnjaka treba iskrčiti šiblje i divlje forme voća koje može biti zaraženo virusima i drugim patogenima i bolestima.

Vrlo je važno izvršiti hemijsku analizu zemljišta na kome treba da podignemo voćnjak i na osnovu nje odrediti i meliorativno đubrenje.

Hemijska analiza treba da pokaže sadržaj pojedinih pre svega makro elemenata i kalcijum karbonata, koji ako se nalaze u suvišku mogu da budu ograničavajući faktor za gajenje pojedinih voćnih vrsta (kruška na dunji, breskva itd.). Takođe treba znati ph vrednost zemljišta i vode za navodnjavanje (ukoliko je planirano navodnjavanje), jer je i ph vrednost bitna kod određivanja gajenja voćne vrste.

Nakon urađene analize zemljišta određuje se meliorativno (osnovno) đubrenje, gde se u zemljište unose velike količine mineralnih i organskih đubriva, pošto voćke na tom mestu treba da ostanu od 15 do 50, pa i više godina u zavisnosti od voćne vrste.

Ovo đubrenje treba da prati duboko oranje, sa podrivanjem (obavezno je ukoliko se sade bujnije sorte na bujnijim podlogama), koje omogućava da se zemljište dobro razradi i tako doprinese što lakšem rastu korena voćaka. Kod slabobujnih podloga nije neophodno raditi rigolovanje.

Osnovno đubrenje se vrši neposredno pred sadnju po celoj površini ukoliko ga ima dovoljno ili u trake. Trake određuju kolci(vizirke ) koje smo pobili nakon razmeravanja redova.

Polovina od predviđene količine zgorelog stajskog đubriva, unosi se neposredno pred oranje i rastura se u trake širine 1,0-1,2 m u rednom prostoru. Preko stajnjaka se rastura i polovina predviđene količine mineralnog đubriva i pristupa se oranju cele površine. Preporučena dubina oranja je do 35 cm. Ukoliko se prilikom oranja primete larve gundelja ili žičnjaka potrebno je dodati zemljišni insekticid.

Nakon oranja potrebno je njivu istanjirati ili izfrezirati.

Neposredno pred sadnju treba uneti preostalu količinu zgorelog stajnjaka i mineralnog đubriva i frezirati samo redni prostor, odnosno trake sa razbacanim đubrivom.

Sadnja počinje otvaranjem brazdi u pravcu pobijenih kolaca(vizirki) plugovima do dubine 20-25 cm. U pracu redova pobijaju se kočići za koje se veže kanap na visini od 20-tak santimetara koji određuje pravac redova.

Sa korena sadnice odstraniti sve polomljene ili oštećene grane, a zatim se koren uranja u mešavinu sveže goveđe balege, ilovače i vode u odnosu 1:2:1.

Dubina sadnje treba da bude na istoj visini kao što su sadnice bile u rastilu, plus 2-3 cm. Spojno mesto (kalem) treba da bude 15- 20 cm iznad zemlje. Zemlju oko sadnice dobro ugaziti (voditi računa da se ne pokidaju žile prilikom gaženja) i pri tome držati sadnicu uz postavljeni kanap u pravcu reda.

Upotrebiti bezvirusni sadni materijal.

Posebnu pažnju obratiti na razmak sadnje i sorte oprašivače.

Po sadnji dobro je svaku sadnicu zaliti sa po 10-15 l vode.

Ako je to moguće, sadnju treba izvršiti u jesen, pošto se tada sadnice lakše primaju, a ako iz nekog razloga nismo uspeli da posadimo sadnice sa sadnjom treba počti čim to prvi uslovi dozvole.

Na terenima gde nije moguće vršiti obradu zemljišta pre sadnje, ili se sadi manji broj sadnica, sadnju treba pripremiti tako što će se saditi u pripremljenim jamicama. Poželjno je da jamice budu dovoljno velike da korenov sistem može normalno da se razvija. Ukoliko su jamice male korenov sistem nailazi na težu prepreku prilikom rasta i neće se pravilno razvijati. Dimenzije jamica se kreću od 30×30 cm za niske žbunove pa do 60×60 cm za visoke voćne vrste, mada se neće pogrešiti sa kopanjem većih jamica kod svih voćnih vrsta.

Presek izgleda posađene sadnice