Tumačenje rezultata analize zemljišta

Racionalno korišćenje đubriva u voćarsko – vinogradarskoj proizvodnji se može izvesti samo na osnovu pravilnog tumačenja rezultata analize zemljišta. Đubriva učestvuju u troškovima sa 10-30%. Posebnu pažnju treba obratiti na reakciju zemljišta i sadržaj kalcijum-karbonata, humusa, azota, fosfora i kalijuma.

Tumačenje rezultata hemijske analize zemljišta podrazumeva poređenje dobijenih rezultata sa graničnim vrednostima obezbeđenosti zemljišta asimilatima. Pri tome potrebno je voditi računa i o drugim svojstvima zemljišta (pH, mehaničkom sastavu i dr.) Iz ovog se vidi da je tumačenje rezultata hemijske analize zemljišta veoma složen i odgovoran posao, jer ona određuje ne samo količinu, već i vrstu đubriva, kao i vreme i način njihove primene. Otuda, da bi ona bila stručno izvedena, neophodno je dobro poznavanje zemljišta i klimata tog rejona, kao i zahteva pojedinih voćnih vrsta i loze za pojedinim hranljivim elementima, te nivoom proizvodnje.

Ukoliko se ne raspolaže sa svim pomenutim podacima, neminovno dolazi do grešaka u davanju preporuka za đubrenje, izboru đubriva, doza i dr., a što se nepovoljno odražava na ekonomičnost njihove primene.

Da bi se mogle dati preporuke za primenu i pravovremenu upotrebu đubriva u voćarsko-vinogradarskoj proizvodnji potrebno je rezultate hemijskih analiza zemljišta uporediti sa graničnim vrednostima obezbeđenosti zemljišta datih za pojedine elemente.

Humus je značajan sastojak zemljišta, jer predstavlja izvor hranljivih materija i faktor za očuvanje plodnosti zemljišta. Njegovom mineralizacijom u zemljišni rastvor prelaze hranljivi elementi. Koloidi humusa adsorbuju većinu hranljivih elemenata i postepeno ih stavljaju biljkama na raspolaganje. Zemljišta bogata u humusu su po pravilu plodnija. Prema njegovom sadržaju, u oraničnom sloju, zemljišta su grupisana u tri grupe:

  1. peskovita (visok >2.5, srednji 1.0-2.5, nizak <1.0);
  2. ilovasta (visok >4.0, srednji 1.5-4.0, nizak <1.0) i
  3. glinovita (visok >5.0, srednji 2.0- 5.0, nizak <2.0).

Azot: Kada je u pitanju primena azotnih đubriva potrebno je imati u vidu količinu ukupnog i mineralnog azota u zemljištu. Ona zavisi od fizičkih i hemijskih osobina zemljišta te vlage i temperature. Pored toga, za racionalnu primenu azota potrebno je znati i zahteve biljaka prema azotu i njegovu dinamiku u zemljištu.

Stručna upotreba đubriva se danas često svodi na pravilnu primenu azotnih đubriva i iznalaženje najpogodnijih metoda za određivanje potrebne doze azota. Jedna od metoda koja se primenjuje u ratarstvu je N-min metoda, koja može da nađe svoju primenu i u voćarsko-vinogradarskoj praksi. Prednost ovog postupka je u tome što omogućava racionalnu primenu azotnih đubriva čime se izbegava opasnost od upotrebe visokih doza azota, što se nepovoljno odražava, na kvalitet plodova, životnu sredinu i konačno na ekonomski efekat proizvodnje. Ova metoda se zasniva na predpostavci da većina gajenih biljaka zadovoljava svoje potrebe u azotu iz: MINERALNOG AZOTA ZEMLJIŠTA (mineralizujuća sposobnost zemljišta i rezerve mineralnog azota na početku vegetacije) i AZOTA IZ ĐUBRIVA. To znači da treba utvrditi:

  • potrebu voćnjaka i vinove loze u azotu što se postiže poljskim ogledima sa rastućim dozama azota – utvrditi stvarno stanje mineralnog azota u zemljištu u rano proleće (februar-mart), što se postiže ispitivanjem količine mineralnag azota (NO3 + NH4– N) svakog zasada do 120 cm dubine,
  • proceniti mineralizujuću sposobnost zemljišta, što se izvodi na ugaru (zemljište bez kultura) dok traje vegetacija. Na osnovu dobijenih vrednosti lako se mogu utvrditi optimalne doze azota tj. azotnih đubriva. Pri određivanju doza u azotu na prvom mestu uzima se u obzir sadržaj azota u zemljištu, potreba gajenih kultura u njemu, visina prinosa kao i vremenske prilike. Uticaj vremenskih prilika (temperature i vlage) je velik na dinamiku mineralnog (nitratnog) azota u zemljištu i usvajanja azota od stra ne biljaka. Za to se godišnje doze azotnih đubriva najčešće dele na dva ili tri dela, što je naročitovažno za rejone u kojima ima dosta padavina. Zemljišta sa većim sadržajem ukupnog azota po pravilu imaju više humusa u sebi pa su i plodnija. Prema sadržaju ukupnog azota zemlišta su podeljena u tri klase na:
  • siromašna (<0.10 % N);
  • srednje obezbeđena (0.10-0.20 % N) i
  • dobro obezbeđena (>0.20 % N).

Dosadašnja praksa u davanju preporuka za đubrenje ovim elementima koristila je klase obezbeđenosti zemljišta po Al metodi, što je dovodilo do određenih grešaka, jer su iste granične vrednosti rađene za ratarske kulture. Otuda je dolazilo do niza nepoželjnih pojava u zasadima voćnjaka i vinograda, a najčešće do pojave hloroze izazvane nedostatkom gvožda.Fosfor i kalijum: Grupisanje zemljišta na osnovu sadržaja biljkama pristupačnog fosfora i kalijuma je od neprocenjivog značaja za primenu fosfornih i kalijumovih đubriva.

Dosadašnja naučna ispitivanja i naša praktična iskustva govore, bar kad je reč o fosforu, da su ti nivoi daleko niži za voćke i vinovu lozu nego za ratarske kulture. Pogotovu ako se zna da je iznošenje fosfora prinosima voćaka i vinove loze znatno niže nego kod ratarskih billjaka. Na osnovu literaturnih podataka i praktičnih iskustava optimalni nivo lako pristupanog fosfora u voćarsko-vinogradarskoj praksi, iznosio bi oko 15 mg P2O5 na 100mg zemjišta, odnosno 25 mg K2O/100 g zemljišta. Ovo su iskustvene vrednosti zasnovane na sopstvenim i stranim saznanjima.

Optimalni nivoi se ne mogu dati jednom broikom. Oni zavise od niza činilaca (mehaničkog sastava i pH vrednosti, sadržaja CaCO3, te ostalih hemijskih i fizičkih osobina zemljišta, što se pri njihovom tumačenju mora uzeti u obzir.

Imajući u vidu sve napred izneto, a pre svega nivo hraniva u zemljištu, mogu se iskazati potrebe đubrenja fosforom i kalijumom za voćnjake i vinograde. Tako na primer: ako se prinosom odnosi 40 kg P205 i 120 kg K20, a zemljište ima srednji nivo obezbeđenosti fosforom i kalijumom, onda je potrebno za dati prinos uneti u zemljište 44-52 kg P205/ha i 60-84 kg K20/ha.

Kalcijum-karbonat: Ovaj sastojak zemljišta ima značajnu ulogu kod primene organskih i mineralnih đubriva. On utiče na dejstvo unetih đubriva direktno i indirektno, jer svojim prisustvom utiče i na promenu pH-vrednosti, koja je od velike važnosti za mnoge procese koji se odvijaju u zemljištu i imaju značaja za ishranu biljaka. Njegovo prisustvo u zemljištu ima poseban značaj u primeni fosfornih đubriva i nekih mikro elemenata. Naročito veliku pažnju prisustvu CaC03 u zemljištu treba obratiti pri podizanju zasada voća i vinove loze. On često ograničava proizvodnju, izazivajući nedostatak nekih neophodnih mikroelemenata (gvožda, cinka i dr.). Prema sadržaju kalcijum-karbonata, zemljišta se grupišu u četiri grupe:

  • beskarbonatno (0%);
  • slabo karbonatno (0-5%);
  • srednje karbonatno (5-10%) i
  • jako karbonatno (>10%).

Reakcija zemljišta ima velikog značaja za preporuke primene đubriva. Ona utiče i na izbor đubriva, njihove doze i dr. Za potrebe kontrole plodnosti zemljišta i primene đubriva koristi se pH-vrednost u M KCL. Na osnovu pH vrednosti, zemljišta su po deljena u pet grupa:

  1. alkalna (>7,20 pH u MKCI);
  2. neutralna (6,51 – 7,20);
  3. slabo kisela (5,51 – 6,50);
  4. kisela (4,51 – 5,50) i
  5. jako kisela (<4,50).

Optimalne pH vrednosti za uspevanje pojedinih voćnih vrsta su:

  • jabučasto (5,2 – 7,7);
  • koštičavo (5,7 – 7,7);
  • jezgrasto (6,0 – 7,0) i
  • jagodasto (5,1-6,5).

Kao što se vidi sve voćne vrste bolje uspevaju na zemljištu sa slabo kiselom do blago alkalne reakcije.