Tajberi

TAJBERI

Tajberi je grmasto voće iz porodice Rosaceae, nastao ukrštanjem maline i kupine 1962. godine na Škotskom institutu Invergowrie.

Odlikuje se izrazito velikim plodovima i visokim prinosom. Plodovi su sočni, prijatnog, slatkastog, lagano oporog i aromatičnog ukusa. Pogodni su za konzumaciju u svežem stanju ili za preradu u pekmeze i druge proizvode, a mogu se i zamrzavati. Masa ploda je od 5 g u sušnim godinama pa do 11 g u vlažnijim godinama. Ukupni prinos po biljci može biti i do 3,5 kg (zavisi od razmaka sadnje), tj. 24 t po hektaru. Plodovi su u grupama od 5 do 7 plodova. Boja im varira od purpurno crvene do tamnoljubičaste kada prezri te laganog do visokog sjaja. Srednje su tvrdi, duguljasto-koničnog oblika, što se može zaključiti i po dimenzijama ploda koje iznose od 3-5 cm u dužinu i 1,5-2 cm u širinu.

Rano počinje sazrevati (početak jula), a berba je u više navrata jer plodovi ne sazrevaju odjednom. Berba traje do sredine avgusta, pa čak i do početka oktobra ako je toplo vreme. Bere se na svakih 2-4 dana. Imajući u vidu da im se peteljka čvrsto drži za plod, a plod je vrlo mekan kada je potpuno zreo, berba je problematična pa nije moguća upotreba mehanizacije.

To je jedan od razloga zašto tajberi nije zaživeo u intenzivnom gajenju pa se uglavnom gaji kod malih proizvođača ili hobista na okućnicama.

Izdanci su bujni i čvrsti, sa slabim bodljama. Kod mladih polugrmova izdanci se više šire dok kod starijih imaju uspravniji rast. Iako izdanci ne traže naslon preporučuje se ipak postavljanje naslona jer time možemo širiti polugrm i grane dovoditi u položenije položaje te time dati prozračnost žbunu (manje vlage, manje bolesti), kao i bolju osunčanost plodovima. Najpraktičniji je uzgoj na žici (kao vinograd). Cvetanje je slabo sa srednje velikim cvetovima koji se nalaze bočno na izdancima. S obzirom na to da je tajberi samooplodna vrsta, nije potreban oprašivač.

Raste na mestima gde drugo voće ne uspeva – Tajberi se lako razmnožava položenicama sredinom septembra, a reznicama sredinom oktobra (može i tokom zime do sredine marta ako zemljište nije smrznuto ili natopljeno s previše vode). Tajberi je pogodan za sadnju na različitim terenima.

Pogoduju mu sunčani položaji na plodnim ocednim zemljištima, ali može uspevati i na senovitim terenima. U slučaju gajenja na lakim karbonatnim zemljištima, potrebno je dodati kompost (zgoreli stajnjak) kako bi se popravilo zemljište, i to najbolje pre same sadnje. Kompost će tako, osim hraniva, osigurati i zadržavanje vlage u zoni korena što će tajberiju omogućiti da uspešno i obilato rodi i za vreme sušnih leta. Mrazevi ne predstavljaju problem jer cveta kasno te je stoga pogodan za gajenje na terenima gde zbog mrazeva drugo voće ne uspeva. Takođe, tajberi podnosi vrlo niske temperature tokom zime, čak do -25°C. Sadnja ukorenjenih sadnica se obavlja polovinom oktobra jer je zemljište još uvek toplo te sadrži dovoljno vlage pa se koren bolje prima i raste. Sadnja se može produžiti do marta-aprila, pod uslovom da vremenski uslovi to dozvoljavaju, kao i da sadnice nisu krenule sa vegetacijom ili su kontejnerske. Razmak sadnje zavisi pre svega od obrade pa se može kretati između redova od 1,5 do 4 m, a u redu je obično 1 m.

Prilikom sadnje sadnicu treba skratiti na visinu 25 – 30 cm kako bi ojačao koren. Prekraćenom sadnicom osiguravamo bolji rast, prinos i kvalitet tajberija. Tajberi rađa na prošlogodišnjim izdancima pa je rezidba jednostavna. Nakon berbe treba izbaciti grane koje su rodile ove godine. Vrlo je važno da ovogodišnji izdanci ostanu jer su oni nosioci roda naredne godine. Zbog otpornosti na bolesti, posebno na kasnu žutu rđu, a i malih zahteva za negu tokom godine, tajberi je vrlo pogodna vrsta za uzgoj na manjim površinama ili na okućnici.

Kod nas možete kupiti ili poručiti sadnice tajberija.